Blog

Buša je autohtono malo kratkorogo planinsko domaće goveče, koje je bilo rasprostranjeno na širem prostoru Balkanskog poluostrva. Od ranog Srednjeg veka pa sve do sredine 20. veka bila je dominantna rasa goveda u brdsko-planinskim predelima Balkana. Tokom 20. veka oplemenjivanjem sa drugim rasama dovedena je na ivicu opstanka.

Ova rasa je sitna i slabije razvijena od ostalih evropskih goveda, dok je slične građe sa ostalim sojevima kratkorogog govečeta na Karpatima, Bliskom istoku i Maloj Aziji (anadolsko goveče). Visina grebena je kod krave od 90 do 110 cm, kod bikova je 10–15 cm veća visina grebena u odnosu na kravu. Prosečna telesna masa za kravu se kreće od 150 do 200 kg, dok se u vrlo dobrim zapatima krave mogle biti teške 250–300 kg. Od 3 do 4 godine bik dostiže punu težinu, a mogli su biti teži od krave 100 kg.Volovi buše vukli su zaprežna kola.

Za priplod se može koristiti i do 12 godina i za to vreme otele 8-10 teladi. Bikovi počinju da se koriste za priplod u uzrastu od 18 meseci i obično se koriste 7-8 godina. Buša je kasnostasna rasa goveda. Rast završava sa 3-5 godina. Najčešće se prvi put pripušta u uzrastu od 15-18 meseci. Životni vek je oko 20 godina. Daje relativno malo mleka, u proseku oko 600-700 litara po laktaciji, sa do 6 % mlečne masti. Laktacija traje relativno kratko od 5 do 7 meseci što omogućava visoku plodnost buše.

Spada u grupu jednobojenih goveda. Boja može da bude crna, siva, zelenkasto-divlja, crvena, bela, krem, plava i tigrasta. Čista buša nema jasno izražene šare bilo gde po telu. Mogu da se jave prelazi boja ali postepeni, uglavnom po bokovima, plećkama, butovima. Tokom vremena na određenom geografskom području razvilili su se pojedini varijateti pa se govori o sojevima. Najređa je bila tigrasta i albino bez pigmenta sa roze njuškom i očima bele boje. Sluzokože su tamno pigmentirane, kao i papci i rogovi. Oko gubice postoji venac svetlih dlaka, takozvana srneća gubica. Glava je duga i klinasta, rogovi su kratki, tanki i venčasti ili zakržljali, postoje šuti primerci ili su postojali. Kod bikova se rogovi ne savijaju uvek u venčastu formu već mogu da budu pravi, odnosno da idu samo u stranu.

Mišići su suvi, koža je elastična, tanka i fina, usled neuhranjenosti koža ogrubi, zadeblja a životinja začupavi. Vime je kratko, plitko, malo, ima pravilan oblik, nekad pigmentirano nekad ne. Ona je čvrste i kompaktne građe pa je korištena za rad. Koristila se za sve tri proizvodnje: rad, mleko i meso.

Buša je do sredine 20. veka bila glavno goveče kod stanovnika na širem prostoru Balkana, a rasprostirala se južno od reke Save i Dunava, od Avale do Olimpa i od Rodopa do Velebita. Buše su gajene zajedno sa ovcama u planinskim predelima na ekstenzivni (primitivan) način. Oko njih se manje radilo i vodilo računa nego oko ovaca. Buše su se u držale na paši i u brstu, a u nekim krajevima držane su u slobodnoj ispaši i zimi i leti. Buše su podnosile slabu hranu i smeštaj. Držane su u nepokrivenim torovima, a zimi na mestima zaklonjenim od vetra. Od kravljeg i ovčijeg mleka pravljeni su sir i kajmak. Buša daje kvalitetno punomasno mleko.

U 20. veku dolazi do gubitka interesovanja za gajenje niskoproduktivnih rasa, kao i do ukrštanja buše sa visokoproduktivnim plemenitim rasama goveda, što sve zajedno dovodi do masovne depopulacije i svrstava na listu domaćih ugroženih vrsta životinja. Danas se u čistoj rasi Buša može naći jedino kod stanovnika u izolovanim planinskim oblastima Balkana, kao i kod savremenih organskih stočara, koji je drže u manjim ili većim stadima na slobodnoj (tradicionalnoj) ispaši.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

•