Jedna od rasa koja je doživela tužnu sudbinu je kolubarsko goveče. Ova rasa je ušla u nacionalnu istoriju pošto su pripadnici ove rase pratili vojsku Srbije na svom herojskom putu preko Albanije. Zbog ovoga trebalo bi mu podići spomenike ali kod nas ono zvanično više ne postoji. Mi u kolibama kao i mnogi drugi stručnjaci smo suprotnog mišljenja, odnosno čvrstog verovanja i ubeđenja da kolubarsko goveče živi i dalje tu pored nas, ali ga mi ne primećujemo. Želja nam je da pokrenemo naučnu istragu i dokažemo da ono i danas postoji i da ga ponovo vratimo u Srbiju. Formiran je tim koji će raditi na projektu. Uradićemo DNK profil skeleta kolubarskog govečeta koje je prešlo Albaniju, uporediti taj profil sa profilom određenih živih jedinki, među kojima su i ove na imanju. Pretražiti dokumentaciju i literaturu iz istorije Srbije i nadamo se uspeti u tome.
Rasa je u Srbiji oformljena u periodu 1820 do 1835. u vremenu vladavine knjaza Miloša. U to vreme uvezen je zapat podolskih goveda koja su smeštena na planinu Maljen. Tokom 19. veka iz Srbije su izvožena utovljena grla kolubarskog govečeta u Austro – Ugarsku kao i u Tursku. Pošto se organizovao izvoz, jasno je da populacija nije bila mala. Boja dlake je belo – siva, koja sa starošću sasvim izbledi i prelazi u belo., sa izuzetkom repne kićanke, ivice oko očiju i ušne čupe koji ostaju tokom celog života zatvoreno sivi. Dužina rogova je prosečno 42 cm. Boja rogova od dna do polovine su beli a pri vrhu crni. Položaj rogova je vilast i više su napred istaknuti. Rep je nisko nasađen. Telesna masa krava je oko 400 kg. Nastalo je ukrštanjem buše i podolskog govečeta. Sitnije je od podolskog govečeta...
