Domaća ćurka je primitivna rasa koja dostiže polnu zrelost sa godinu dana, za 9 meseci postižu ćurani od 6 do 9 kg a ćurke od 4-7 kg. Ćurka ima jak instikt za leženje na jajima i staje oko 30 kokosinjih ispod nje. Ona snese oko 15-20 jaja koja se obično nalegu. U prvom mesecu života traže jaču hranu i negu a kad se prebobaju postaju otporniji.
Boje su razne, bronkaste, graorаste, bele, šarene i sive. Rasa se gubi i broj je opadanju
Ćurke su vrlo otporne domaće ptice te im, kad su odrasle, vremenske nepogode tako reći ne škode. S druge strane, ćurići su veoma osetljivi, mnogo osjetljiviji od svih ostalih vrsta domaćih ptica.
Ćurka je velika ptica iz roda Meleagris, poreklom iz Severne Amerike. Ćurke su prepoznatljive po kožnim izraslinama koje vise preko kljuna. Ženka ćurka je manja od mužjaka (ćurana), i mnogo manje obojena. Raspon krila im je 1,5-1,8 metar. Ćurke su najveće ptice koje žive u otvorenim šumama i teško da se mogu pobrkati sa nekim drugim pticama.
Domaća ćurka u suštini je neletačica, ali manje ćurke mogu leteti i do nekoliko metara u visinu. Pilići ne mogu leteti dve sedmice nakon izlegnuća.
Prvi pokušaji unošenja divlje ćurke u Evropu se vezuju za godinu 1880, kada su matična jata ispuštena u prostor šumske uprave Graffeneg u Austriji. Kasnije je to ponovljeno i u Mađarskoj, u lovištima Slovačke i Češke.
Ćurke su poznate među živinom kao najbolji i najveći proizvođači najkvalitetnijeg mesa. Gajenje ćuraka se pre svega vrši zbog mesa koje sadrži veliki procenat belančevina, prosečno 30 – 34%. Takođe, sadrži sve esencijalne aminokiseline neophodne ljudskom organizmu, veliki procenat vitamina B, a mali procenat masti, zbog čega je veoma pogodno za savremenu dijetetsku ishranu.
Svaka nepažnja u mladim danima može izazvati ugibanje. Dovoljno je da male ćuriće pustimo u rosnu travu ili da ih napolju uhvati nepogoda i kiša pa da ih velik broj ugine. Ta osjetljivost traje do tzv. “bobičanja” ili “brinjanja”, koje obično dolazi kad je ćurićima oko 8 nedjelja . Tada ćurići izgube na glavi pahuljicu i dobiju za ćurke karakteristične crvene, bele i plave bobice od kože. Otad su kasnije ćurke vrlo otporne i mogu se puštati na pašu bez ikakve brige ako naiđe nepogoda s kišom.
oznorMB 